Znate li u čemu je razlika između gledanja i posmatranja?

Setite se čuvenih književnih i televizijskih detektiva poput Šerloka Holmsa, gospođice Marpl ili Poaroa. Šta im je svima zajedničko? Upravo tako. Dok ljudi oko njih gledaju ljude, ali nisu u stanju da odgovore na neka detaljnija pitanja o njima, ovi detektivi zapažaju i analiziraju svaki detalj, od vrha glave do đonova cipela. Da li je sako nov ili pohaban, ima li rupica na odeći, kakvi su nokti, da li je osoba levoruka ili desnoruka, da li je jedan đon izlizaniji što govori o načinu hoda, da li je osoba pušač i slično. U stanju su da vam na osnovu ovog posmatranja daju kompletnu sliku osobe, njenih navika, sklonosti i načina života. Obični ljudi gledaju, ali ne vide zato što nemaju razvijenu naviku posmatranja. Obučeni posmatrač gleda, uočava detalje i tek nakon toga formira utisak o sagovorniku.

Kako ovaj princip dedukcije možemo primeniti na neverbalnu komunikaciju?

Bivši agent Federalnog istražnog biroa (FBI) Džo Navaro i svetski priznati ekspert za neverbalnu komunikaciju rekao je da je najveći broj gestova koje vidimo u toku dana ili netačan ili nepotpun. To znači da je naše posmatranje uglavnom kratko i površno, da imamo tendenciju da prebrzo donosimo zaključke na osnovu nedovoljno informacija i da često ne umemo pravilno da protumačimo neverbalno ponašanje koje smo videli.

Kako možemo postati bolji posmatrači? Prvi korak je da počnemo da uočavamo detalje kod ljudi oko nas: kako osoba sedi, kako drži ruke, da li gestikulira mnogo ili nimalo, da li su joj ramena podignuta ili pogrbljena, da li se pomera u stolici dok govori ili sedi mirno, kakve izraze ima na licu dok govori ili sluša, da li se lako uzbuđuje ili je pretežno smirena. Zatim obraćamo pažnju na određene promene koje uočavamo: da li je osoba iznenada promenila položaj tela i iz otvorenog prešla u zatvoren ili obrnuto, da li je nadjednom prekrstila i ruke i noge, da li je stopala okrenula na drugu stranu od sagovornika, da li su joj se ruke kojima je do tada intenzivno gestikulirala odjednom zaustavile na stolu ili u krilu, da li je primetna promena izraza lica iz smirenog u izraz iznenađenja, ljutnje ili straha?

Promene koje uočavamo uvek nam nešto govore o emocionalnom stanju osobe sa kojom razgovaramo. Ponekada su toliko suptilne da ih uopšte nećete primetiti ako ne znate na šta da obratite pažnju, dok će se u nekoj drugoj situaciji promena dešavati postepeno, te ćete biti u stanju da zaključite da nešto nije u redu sa tom osobom ili da ste je možda uznemirili nekom izjavom ili pitanjem.

Ukoliko počnete da razvijate naviku posmatranja u svim prilikama, postepeno ćete primetiti kako postajete sve senzibilniji na osećanja drugih ljudi, kao i na svoja sopstvena. Osvestićete neverbalne signale i poruke koje vi nesvesno šaljete drugima kada ste uznemireni ili uplašeni; sa druge strane, moći ćete ispravno da procenite da li je druga osoba pod stresom i da joj svojom jasno usmerenom neverbalnom komunikacijom pomognete da se smiri i opusti.

Kao što kaže Navaro, tumačenje govora tela koje vidite je "kao da imate softver koji stalno radi u pozadini." Kada ga jednom uspešno instalirate, neće mu biti potrebno nikakvo održavanje, samo povremeni upgrade.