Kakva je veza između visine količnika neverbalne inteligencije i emocionalne inteligencije?

Koliko puta ste čuli ili izgovorili pitanja/izjave:

“Što me tako gledaš?” “Što slažeš takvu facu?” “Nemoj da mi prevrćeš očima!” “Ti klimaš glavom i gledaš me, a vidim da me uopšte ne slušaš!”

Svi instinktivno primetimo očigledne znake da se neko ne slaže sa nama ili da nas ne sluša. To je u redu, ali šta ćemo sa onim manje očiglednim znacima? Nije isto kada razgovarate sa jednom osobom i kada imate više ljudi u prostoriji.

Evo vam jedne ideje sa kojom se možda nećete složiti. Ako nismo dobri u čitanju neverbalnih poruka ljudi oko nas, naša komunikacija gubi na kvalitetu, a emocionalna inteligencija opada. Zvuči radikalno? Deluje kao generalizacija?

Neki od vas će verovatno reći da je emocionalna inteligencija daleko kompleksnija oblast i da ne može tako da se pojednostavi. Upravo u tome i jeste suština. Neverbalna i emocionalna inteligencija i jesu dve kompleksne i neodvojive oblasti. Jedna bez druge ne mogu.

Emocionalni okidači koji nas podstiču na akciju jesu produkt više faktora koji najčešće nisu verbalni. Zašto to kažem? Verbalna reakcija ili odgovor (u zavisnosti od toga koliko ste impulsivni ili emocionalno uključeni u razgovor) uvek je rezultat razumevanja ili nerazumevanja neverbalnih poruka koje predstavljaju odraz pravog emocionalnog stanja sagovornika.

Želite primer? Jeste li nekada pitali osobu “Kako ste?” i dobili odgovor “Dobro”, dok je osoba istovremeno pogrbila ramena, a na lice nabacila ukočeni osmeh koji nije uspeo da kamuflira tugu u očima i zabrinutost odraženu u borama na čelu u prostoru tik iznad očiju. I sami znate da tom “dobro” nikada niste poverovali, niti ćete, iako se osoba trudila da zvuči veselo dok ga je izgovarala. Možda ste i vi sami nekada tako reagovali na obično pitanje. Znam da ja jesam i da to nikada nije bilo ubedljivo.

Svakako da se naši odgovori razlikuju u zavisnosti od toga koliko smo bliski sa nekom osobom ili koliko je dobro poznajemo, te najčešće možemo da kontrolišemo i prilagodimo svoje reči situaciji i kontekstu, ali neverbalni odgovor mnogo je teže kontrolisati. Ako reči i gestovi nisu u skladu, naše telo odražava naše misli, čak i kada se ne slažu sa onim što smo izgovorili!

Zašto se to dešava? Centar u našem mozgu koji je zadužen za racionalno procesiranje podataka i multitasking (naš neokorteks) i centar za emocije su odvojeni i ne nalaze se na istom mestu. Kako ne bismo ulazili u kompleksnu fiziologiju mozga, pojednostavljena šema izgleda ovako: mi osetimo neku emociju na nesvesnom nivou i naše telo dobije poruku koje hormone treba da luči, što prouzrokuje fiziološku reakciju koja se onda ispolji u našim izrazima lica i telesnom pokretima. Kada osetimo jak napad anksioznosti ili straha, to uzrokuje da naša amigdala (dve grupacije neurona u obliku badema sa obe strane glave unutar temporalnog režnja mozga) počne da pumpa adrenalin i kortizol u naš krvotok i u deliću sekunde pošalje telu poruku da je ugroženo i da se spremi za fight, flight ili freeze odgovor (bori se, beži ili se ukoči). Kada se limbički sistem čija je amigdala deo aktivira, neokorteks ili racionalni deo mozga se gasi, smanjuje se sposobnost za koherentno izražavanje i povezivanje misaonih celina, gubi se vokabular, glas počinje da drhti, a krv se povlači u mišiće kako bismo se spremili za beg ili borbu.

Ako ste ikada osetili taj hladan znoj, igranje u želucu, suva usta i grlo i iznenadnu prebledelost znate koliko je taj osećaj neprijatan. U takvom stanju nije moguće kontrolisati telesne pokrete jer nam je telo preplavljeno hormonima stresa.

Gde se u svemu tome nalazi emocionalna inteligencija? Sama reč kaže: to je sposobnost da prepoznamo i razumemo emocije koje smo videli kod drugih ljudi i na osnovu toga prilagodimo svoj verbalni odgovor. Neverbalni odgovor neke osobe kao što smo već videli može se razlikovati od verbalnog i zbog toga je važno da obratimo više pažnje na te suptilne promene u ponašanju i gestovima koje nam mogu biti dobri indikatori pravog emocionalnog stanja sagovornika.

Kako nam razumevanje naših neverbalnih odgovora na emocionalne stimuluse pomaže da povećamo svoj količnik emocionalne inteligencije? Naše telo odražava naše emocije i misli i reči kada su usklađene sa emocijama i mislima. Tada pokazujemo kongruentne neverbalne znake i nema neslaganja sa rečima. Međutim, kada iz bilo kog razloga nismo iskreni ili želimo namerno da obmanemo drugu osobu, hormoni stresa će se aktivirati i naše telo će nas izdati, odnosno odraziće naše prave misli. Ukoliko ne mislite da ste od onih koji ne mogu da kontrolišu svoj govor tela, pokušajte da kažete Da i istovremeno odmahnete glavom za Ne ili obrnuto ili da prestanete da se meškoljite, hodate gore dole, ispravljate odeću, cupkate nogom ili se igrate ključevima kada ste nervozni. Nije baš lako, zar ne?

Zapamtite: naša prva neverbalna reakcija uvek je najtačnija! Možemo sakriti grč ili prezir na licu osmehom, ali će oni ipak preleteti u vidu mikro izraza i neće promaći istreniranom posmatraču. Možete pričati na intervjuu za posao kako ste se odlično slagali sa prethodnim šefom, a istovremeno na pokazati gest gađenja, podići nakratko jedno rame i dodirnuti lice što su sve znaci neslaganja sa izgovorenim rečima!

Šta mislite koliki je vaš neverbalni količnik?